ПаиПал и дебакл „дезинформација“.
ПаиПал је изазвао контроверзу ажурирањем политике у октобру, забрањујући његове услуге да се користе за активности „дезинформација“. У ажурирању се наводи да ће се корисници суочити са новчаном казном од 2,500 долара за кршење закона од 3. новембра. Ово је изазвало негативну реакцију, узрокујући пад акција ПаиПал-а за скоро 6%.
Ова политика је изазвала критике од стране бившег председника ПаиПал-а Дејвида Маркуса, који ју је назвао „лудилом“. Извршни директор Тесле и суоснивач ПаиПал-а Елон Муск поновио је своја осећања, на Твитеру одговорио „Договорено“.
Након негодовања јавности, ПаиПал је појаснио да је клаузула о дезинформацијама грешка и извинио се, наводећи да то никада није требало да буде дио политике. Овај инцидент наглашава важност система отпорних на цензуру. Многи се окрећу криптовалутама не само као начину плаћања или складиштењу вредности, већ и као начину да се супротставе све већој контроли од стране Биг Тецх-а и других ентитета.
Битцоин као средство против репресије
Инвестициона привлачност биткоина лежи у његовој двострукој улози финансијског средства и алата за отпор цензури. Његово усвајање расте на тржиштима у развоју, где нуди алтернативу традиционалним финансијским системима које владе могу да искористе за контролу.
На пример, током протеста у Нигерији против полицијске јединице САРС, влада је замрзнула банковне рачуне присталица протеста. Слично томе, током протеста камионџија у Канади, уведена је финансијска цензура. Биткоин и друге криптовалуте омогућиле су демонстрантима да прикупе средства упркос овим ограничењима. Белоруски протести против режима Александра Лукашенка довели су до тога да је непрофитна организација БИСОЛ прикупила преко 2 милиона долара у биткоину у року од месец дана. У другом случају, руски опозициони лидер Алексеј Наваљни прикупио је 300,000 долара у биткоину почетком 2021.
Осим политичких кретања, Битцоин пружа спас у економијама у којима готовина постаје застарела, а традиционално банкарство непоуздано.
Веб3: Решење отпорно на цензуру
Како је неутралност мреже угрожена, владе прате онлајн садржај, а платформе друштвених медија цензуришу кориснике, децентрализовани Веб3 нуди светионик наде за слободно изражавање.
У Кини, влада контролише интернет инфраструктуру, дозвољавајући селективној цензури да обликује наративе. Међутим, платформе ван домета владе расту, нарушавајући ову контролу. Гиганти друштвених медија попут Фејсбука и Твитера такође су критиковани због цензуре, посебно током америчких избора 2020. Иако имају за циљ сузбијање дезинформација, ове политике често ограничавају слободу говора и износе оптужбе за политичку пристрасност.
Децентрализована природа Веб3 обезбеђује транспарентност и смањује једнострану контролу. Политике захтевају консензус заинтересованих страна, што отежава цензуру. Децентрализоване апликације (дАппс) на Етхереуму, као што су децентрализоване размене и апликације за шифровану размену порука, илуструју овај отпор контроли.
Улога регулације у крипто
Регулација у крипто је мач са две оштрице. С једне стране, то подстиче масовно усвајање обезбеђивањем легитимитета и привлачењем институционалних инвеститора. С друге стране, строги прописи ризикују да наруше децентрализацију, која је централна за либертаријанске корене криптовалута.
Док једни сматрају да је регулација неопходна за прихватање мејнстрима, други се брину да би то могло да угрози саме слободе које крипто жели да заштити.
